Све више центара за истраживање и развој у Србији бенефит и за домаће инжењере.
НЕБОЈША БЈЕЛОТОМИЋ, ДИРЕКТОР ИНИЦИЈАТИВЕ ДИГИТАЛНА СРБИЈА, ЗА БИЗНИС.РС О СТАРТАП СЦЕНИ, ИТ ТРЖИШТУ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ
ИТ сегмент српске привреде је наставио са растом у неколико параметара и у 2022 години. Можда највише радује што је извоз српског ИТ-ја премашио две милијарде долара, те се надамо да ће кад се сва сабирања заврше та цифра можда бити већа и од две и по милијарде, што ће у односу на прошлу годину бити раст од готово 50 одсто.
Опет, главни утисак је успоравање јер смо у протеклих неколико година навикли на раст који је неретко био и двострук или трострук у односу на годину пре. Очигледно све недаће које се дешавају на пољу геополитике и глобалне економије не могу заобићи ни ИТ. Остаје нам да се надамо да ће раст, па макар и скроман, остати каратеристика која краси српски ИТ у првој половини 2023. године, те да ћемо се, заједно са остатком света, у наставку године вратити агресивнијем расту.
Овако српско ИТ тржиште у 2022. години оцењује Небојша Бјелотомић, директор Иницијативе Дигитална Србија. У разговору за Бизнис.рс он истиче да је вредно помена и то што су компаније из Србије имале значајне аквизиције у Босни и Херцеговини и Северној Македонији. Сматра да аутсорсинг индустрија, и поред турбуленција, представља перјаницу ИТ сектора у нашој земљи.
“Број стартапа наставља да расте, као и број компанија из овог сегмента који привлачи финансијере да уложе у њих. Јако је важно да интернационалне компаније виде Србију као место које нуди изузетне услове за отварање центара за истраживање и развој. Сад већ стари Београђанин Мајкрософт развојни центар Србија (МДЦС) је високо подигао свој знак и преселио се у простор који се надамо да означава даље повећање импресивног тима који тренутно броји више од 700 људи. Крај године нам је донео отварање центра за развој компаније Ривиан, која је прошле године у току свог ИПО-а (инцијалне јавне понуде) скупила 12,7 милијарди долара, што је чини једном од највреднијих компанија у аутомобилској индустрији. Интересантно је да ће у развојном центру ове компаније готово искључиво радити ИТ-јевци и то готово 200 њих.
Важно је напоменути да сличне центре за истраживање и развој у Србији већ имају и Цонтинентал, Бросе и ЗФ, те многе друге интернационалне компаније. Верујем да ће наши инжењери у контакту са технологијама будућности које се на оваквим местима изучавају добити и мотив да отворе своје компаније, посебно са све бољом ситуацијом по питању финансирања оваквих подухвата.”
Привредници оцењују да је дигитализација у Србији на добром путу, али да ју је потребно још више убрзати – посебно дигиталну трансформацију државе. Како ви видите тренутни степен дигитализације и правац у коме се крећемо? Докле смо стигли у развоју дигиталне економије?
“Верујем да је основни проблем у дигитализацији државе то што смо почели дигитализацију процеса без њихове претходне оптимизације. Верујем да у процесу дигитализације доменско знање, односно познавање процеса и начина на који они могу да се оптимизују, учине лакшим и бржим, има предност у односу на ИТ знања. Стога, нису ИТ-јевци примарни у процесу дигитализације, већ људи из државне администрације. Они треба да предложе решења која има смисла аутоматизовати како би она, не само омогућила контакт са државном управом који није физички по својој природи већ и како би та нова решења штедела напор и време грађана.”
Како тренутно изгледа стартап сцена у Србији и каква јој је перспектива у наредном периоду?
“Стартап сцена се развија, и то све већом брзином. Број стартапа расте, приступ капиталу је лакши него што је био, инжењерски таленат је изванредан. Недостаје нам бизнис искуство како бисмо процес комерцијализације и раста компанија подигли на ниво који би био у просеку са глобалним и треба нам још већи број стартапа.
Верујемо да тренутно у Србији, према нашој евиденцији, има 600 стартап компанија и тимова. Како бисмо у континуитету имали пажњу од стране разних инвеститора потребно је да изгурамо до цифре од 1.000 стартапа. Онда ће наш систем бити довољно велик да обезбеди довољан ток прилика за улагање. Када се повећа број компанија у које је уложено повећавамо вероватноћу да имамо компаније са успешним еxит-има, односно оснивачима који су зарадили значајан новац. Њиховим поновним улагањем добијамо серијске предузетнике који су способни да цео круг истрче брже и квалитетније. Такав успех рађа успех, привлачи нове осниваче и поставља екосистем у самоодржив мод. До тада морамо напорно да радимо.”
Програмирање у школи, мастер програми, пословни анђели, пореске олакшице…
Иницијатива Дигитална Србија је ове године прославила пети рођендан. Шта видите када се осврнете за собом?
“Видим шта смо урадили, али ми више у први план искаче шта смо све хтели и могли, па то преносим на то-до листу. У практичном смислу видим програмирање од петог разреда основне школе, специјализована ИТ одељења у гимназијама, повећан број студената на акредитованим техничким смеровима са 120 на 180, интердисциплинарне мастер програме, бољу сарадњу организација подршке стартап систему, групу пословних анђела, програме Знаш како, Каријера 4.0 и стотине средњошколаца који су посетили ИТ компаније, пореске олакшице за стартап компаније и истраживање и развој, те још много, много тога у смислу тема које смо подржали, заговарали и организовали. Ипак, изнад свега видим посвећене чланове који су након свог радног времена и уз све обавезе радили на поменутим пројектима и људе из Извршне канцеларије који Иницијативу Дигитална Србија не доживљавају као посао већ као мисију.”
Ко би могао да се издвоји као први српски једнорог?
“Што се једнорога тиче, његово постојање није потпуно безначајно, али је више лепа вест него нешто што прави огромну разлику у једном екосистему. Зато када говоримо о њима свако предвиђање лако заврши као наслов текста и целу причу одведе у правцу који није толико релевантан. Да не бисмо отишли у таквом правцу, овде бих само рекао да има неколико компанија које имају велике шансе да у следећих неколико година стигну до тог статуса.”
Шта је за Вас био догађај године када је реч о ИТ сектору? А шта је привукло највише пажње на глобалном нивоу? Кога бисте издвојили као личност године у ИТ свету?
“Генерално не верујем да једна личност или један догђај може обележити годину, или се бар надам да ће бити мало таквих у мом животу. На глобалном нивоу су велика отпуштања у ИТ сектору свакако нешто што посматрам јер се дешава први пут и гледам куда ће то отићи. Сама појава ме не чини забринутим, јер верујем да је реч о корективним мерама након неодрживог раста и још мање одрживих очекивања по питању промене стила живота које нам је пандемија донела и која се, на срећу, нису заџала.”
