Владимир Ђурић развио је интензиван засад крушке по узору на савремене западноевропске воћњаке. На 12 хектара крушка је већ у роду, док се још 3 хектара припрема за пуни род. Засад је подигнут на савремени начин, са садњом на 80 центиметара, комплетним системом за наводњавање и противградном мрежом. За воду користи и језеро у подножју воћњака.
Опредељење за крушку засновано је на њеној дефицитарности и потражњи на тржишту. Гаје се углавном зимске сорте, међу којима су Абате, Фетел, Виљамовка, Боскоа Бочица и Конференс. Производња захтева интензивну негу и сталну контролу од почетка вегетације, а трошкови хемије су, према произвођачу, двоструко већи него код јабуке или брескве.
Током бербе број радника достиже 15–20. Највећи проблем остаје наплата испоручене робе, док произвођач високе трошкове горива и хемије види као додатно оптерећење. Његов модел производње почива на сталном присуству у воћњаку и правовременом извођењу сваког захвата.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Газдинство је усмерено на интензивну производњу крушке, са 12 ха у роду и још 3 ха младог засада. Производни модел се ослања на савремену садњу, комплетно наводњавање, противградну мрежу и сопствени водни ресурс. Производња захтева стално присуство и правовремену заштиту од почетка вегетације. Кључни фактори су интензивна нега, инфраструктура за воду и избор дефицитарних зимских сорти. Главно уско грло нису само високи трошкови горива и хемије, већ и наплата испоручене робе. Тржиште је кључно ограничење: роба се пласира, али наплата касни. Модел је преносив на друга газдинства само уз обезбеђену воду, инфраструктуру, радну снагу, интензивну заштиту и сигурнији пласман. Произвођач наглашава да код крушке нема одлагања агротехничких захвата.