- Небојша Цинцовић
- Миодраг Татаревић
- проф. др Бојан Зечевић
- проф. др Драгослав Словић
- Зоран Ненадовић
- Центар за размену знања Београд
- office@razmenaznanja.rs
- 065/55-70-100
| A | |
| Оливер Алексић, Јагодина, Никола Алексић – правник , Београд, Милутин Адамовић – пољо. техничар, Крушевац | |
| Б | |
| Драган Бабић – адвокат, Београд, Марија Бојовић, дипл.економиста, Чајетина, Дарко Батинић, мс еколошког инжењерства, Зрењанин, Милан Благојевић – дипл. инж. геодезије, Алибунар, Београд, Марија Бошкић – дипл. менаџер у туризму, Вршац, Александар Бркић – графички дизајнер, Ириг, | |
| В | |
| Ненад Вељковић, произвођач, Прокупље, Мирко Влчек, пољопривредник, Бачка Паланка, Милош Велимировић – економиста, Београд | |
| Г | |
| Славко Грубор – дипл. економиста спец. за ел. пословање, Београд, Стефан Гицић – оптичар, Београд, Светислав Грујић – привредник, Београд, Милица Гогић – спец.педагог, Београд, | |
| Д | |
| Др Милош Димитријевић – економиста, Крагујевац, Зорица Добривојевић – апитерапеут и произвођач органских препарата, Ваљево, Владимир Дрча – лаборант, Београд, Александар Дринић- геодета, Београд, | |
| Ђ | |
| Павле Ђорђевић, дипл. инж. пољопривреде – Ваљево, Стефан Ђорђевић, студент (4 год.) пољ.факултета – Пожаревац, проф.др Драгомир Ђорђевић – доктор економских наука, Суботица, Миодраг Ђукановић – адвокат, Цетиње, Данило Ђунић – правник, Београд, Душанка Ђукић, дип.инг.пољопривреде, Зрењанин, Катарина Ђурић – стр.инжењер геодезије, Александровац, Дејан Ђукић – технолог, Ковачица | |
| E | |
| мс Стефан Елез – дипл. инж. организационих наука, Београд, Момчило Ергић, предузетник, Београд | |
| Ж | |
| Живанчевић Душко – агроекономиста, Болеч, Живковић Милош – тех. економски, Ваљево, Ирина Жарковић – стр. инж. геодезије, Београд, | |
| З | |
| проф. др Бојан Зечевић – др. економских наука, Београд, Раде Залад, спортски тренер, Панчево, проф. Милан Зарић – мастер проф. спорта и физ. васпитања, Пожега, проф. др Гордана Залад – филолог, Београд | |
| И | |
| Проф др. Никола Ивановић. физичар, Андријевица, Стефан Илић – студент, Београд, | |
| Ј | |
| Ђурђина Јовић – дизајнер ентеријера, Петровац на Млави, Иван Јовановић – привредник-винар, Ниш, Марко Јанковић-геометар ,Косјерић, Војин Јевтовић– дипл. економиста, Горњи Милановац, Јана Јелић, архитекта, Београд, | |
| К | |
| Ковачевић Стеван – воћар, Крагујевац, проф. др Владимир Копривица – др физичке културе, Београд, Јасмина Кујунџић – Рончевић – адвокат, Пећ, проф. др Бранко Ковачевић – др електронике, Београд, , Ђорђије Кљајић – дипл.машински инжењер, Београд, Jована Катанић, студент, Кучево, Предраг Крунић – адвокат, Београд, Милан Купрешанин – мс инжењер геодезије, Београд, Ивана Комненић – дипл. инжењер грађевине, Београд, Дејан Ковачевић – ел.техничар, Београд, Урош Крстић, апсолвент стоматологије, Зајечар | |
| Л | |
| Лапчевић Ненад – воћар, Ражањ, Зорана Лечић, инж.пољопривреде, Нова Варош, Милан Лукић – адвокат, Београд, Драган Лазић – дипл. инжењер грађевине, Београд, Јелена Луковић – студент ФПН, Београд | |
| М | |
| Максић Небојша – воћар, Пиносава, Милица Мићановић. посластичар, Лозница, Марко Мирчетић, инж-пољопривреде, Чачак, Предраг Митровић, проф. др економ и историских наука, Лесковац, академик проф. др Мекић Цвијан -др биомедицинских наука, Шековићи, Младен Минић, инж. агрономије, Јагодина, Радомир Митровић – дип. инжењер геодезије , Брчко, Катарина Марковић – програмер, Сопот, Мирковић Милица – инж. заштита жив.средине, Београд, Маринков Зорица – апсовнет пољ.факултета, Зрењанин, проф. др Александар Маринковић – хемичар, Београд, Малбашић Зоран – апсолвент пољ.факултета, Кикинда. Владимир Микић – ит менађер, Смедерево, Милош Матић, инж.електротехнике-програмер, Обреновац, Никола Марковић – предузетник, Косјерић, Борис Михаљ – привредник, Ковачица, Милан Милетић – мр прехрамбене технологије и биохемије, Крушевац, Мирослав Милошевић –пчелар, Књажевац, Мирко Мијаиловић – произвођач сира, Чајетина, Горан Милојевић – привредник, Смедерево, Зоран Мирковић – хемијски техничар, Београд, Никола Милошевић – дипл. економиста, Алексинац, Момчило Митровић – саобраћајни техничар, Београд, Катарина Миливојевић, економиста, Београд, Вања Милачић, студент пољопривредног фак; Београд, | |
| Н | |
| Јелена Нешић – геодета, Љиг, Зоран Ненадовић –дипл. инж. информационих система – привредник, Београд, Милан Николић – сниматељ, Београд, Љубиша Настасијевић – новинар, Голубац | |
| П | |
| Паленкаш Маријан – пољопривредник, Ковачица, др. Петровић Љубиша – ветеринар, Београд, Пурић Миланко, мед.техничар, Краљево, Ђорђе Пејић – студент пољ.факултета, Блаце, Марија Пејовић, дипл. инж.пољопривреде, Ивањица, Милан Петковић – правник, Власотинце, Предраг Паприца – економиста, Београд, Драгиша Петковић – наставник у машинско саобраћајној школи, Чачак, Бојан Пајкић- дипл.инж.геодезије, Неготин, Ивана Поповић – дипл.економиста, Крупањ, | |
| Р | |
| Јелена Радовановић, маст. инж. зжс, Параћин, Владимир Рајић – пољопривредник, Велика Плана, Алекса Раца – апсолвент пољ.факултета, Нови Сад, Радојичић Милица – програмер, Александровац, Милош Радовановић – агроном, Кучево, Мирослав Равић – правник, Београд, | |
| С | |
| Стојановић Иван – студент, Чајетина, Симић Марија – винар, Александровац, Иван Станисављевић, дипл.проф. спорта и физ.васпитања, Пожаревац, Борислава Степанов – апсолвент Диф-а Кикинда, проф. др Дарко Стојићевић – др биотехничких наука, Марко Станковић – ел.инжењер, Пожаревац, Јово Стевић – привредник, Београд, Славољуб Степић –дипл. инжењер геодезије, Београд, Живан Стојаковић – адвокат, Београд, Бранислав Секулић – економиста, Врбас, Никола Станојевић – микробиолог, Београд, Марина Срдић – адвокат, Нови Београд, Милан Стојковић – дипл. инжењер шумарства, Јагодина, Спасић Младен – адвокат, Панчево, Никола Симов – дипл. инж. геодезије – Београд, Марија Степановић – васпитач, Београд | |
| Т | |
| Томић Марија – Осечина, др Предраг Топаловић, ветеринар, Лућани, др Ангелина Тапанарова – виши стручни сарадник биотех.наука, Кочане, Драгана Тутуновић – предузетник, Ивањица, Синиша Трумић – инжењер информатике, Београд, Миодраг Татаревић – дипл. економиста, Београд, Биљана Томић –дипл. правник, Зрењанин, Игор Теофиловић – урбаниста, Београд, Драган Тајсић- ел.инжењер, Београд, Тихомир Туфегџић – пољопривредник, Сремска Митровица | |
| Ф | |
| проф.др. Никола Филиповић – директор Радмиловца, Београд, Слободан Фуруновић, професор спорта, Голубац | |
| Ц | |
| Цветић Немања – травар, Ужице, Цветковић Алекса, инж.фитомедицине, Јагодина, Милан Цветковић – дип.инж.органске производње, Житорађа, др Томислав Цветковић, др – пољопривредних наука, Прокупље, проф. др Mарко Цинцовић – др. меидицинских наука, ветеринарска медицина, Нови Сад, Небојша Цинцовић – мс спец. за менаџмент и бизнис, Београд | |
|
Ч Чешљарац Вељко – воћар. Рашка |
|
| Ш | |
| Ана Шарановић Доловац – дип.инж.органске производње, Нови Сад, Ксенија Шубара – правник, Београд, проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста, Чачак, Шокшић Горан – апсолвент пољ.факултета, Зрењанин |
Др Момчило Матић рођен је 1952 године у Крупњу. Основну школу завршио је у родном месту, а потом се 1968. године преселио у Београд где уписује гимназију коју је је завршио 1972.године. Исте године уписује Вишу терапеутску школу у Београду и завршава је 1974. Даље студије наставља у Америци где докторира природну медицину и паралено завршава школу хомеопатије у класи доктора Срипа Дехедекера и његових колега из Индије.
Др Драгослав Словић је рођен 16.04.1940. у Прокупљу. Доктор је у следећим областима: Економија, право, психологија, математика и политичке науке. Написао је преко 60 књига из свих области на којим је докторирао. Патентирао је грађу из области генетике и еволуције са математичким доказима.
Проф др Савић Љубодраг
Рођен у Трипкови на Златибору. Дипломирао на Економском факултету у Београду 1980, магистрирао 1985, а докторирао 1992. године. Запослен на Економском факултету у Београду од 1981. године. Ожењен, отац троје деце.
Професор на предметима Економика индустрије и Технолошки развој и политика (редовне студија) и Савремене тенденције у светској привреди, Индустријска политика и привредни развој и Научно технолошка политика и привредни развој (мастер студије). Осим у Београду учествовао у извођењу наставе на одељењима Економског факултета у Шапцу и Ужицу.
Живадин Јовановић (Параћин – Опарић, 14. новембар 1938) основну школу завршио 1953. у Драгову, а гимназију У Јагодини 1957. године. Диоломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1961. године.
Био је Правни референт у Скупштини општине Нови Београд од 1961. до 1964. године. Након тога радио је као Аташе у Државном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У периоду од 1966. до 1970. био је вицеконзул у Генералном конзулату СФРЈ у Торонту, Канада. Саветник у Кабинету Председника Републике (СФРЈ) био је од 1970. до 1974. године.
Проф др Нинослав Никићевић
Др Нинослав Никићевић рођен је 1952 године у Београду, Србија. Целокупно школовање (основно, средње и високо) обавио је и завршио у родном Београду. Пољопривредни факултет Универзитета у Београду-Земуну, Одсек за прехрамбену технологију и биохемију, група алкохолних и безалкохолних пића-технологија конзервисања и врења, уписао је 1974 године, и дипломирао на истом факултету 1980 године. У периоду 1981-1983 године био је у радном односу у ДП „Прокупац Београд“ из Београда, на пословима дипломираног технолога аналитичара.
Милоје Милетић (Блаце, 20. јул 1953) је припадник Војске Србије и бивши начелник Генералштаба Војске Србије (од 15. фебруара 2009 до 12. децембра 2011.).
Милоје Милетић има чин генерала. Од страних језика говори енглески. Ожењен је и има двоје деце.
Образовање
Др Цвијан Мекић редовни професор рођен је 22. 05. 1958. године у Шековићима, Република Српска. Основну школу завршио је у Шековићима, а средњу пољопривредну 1975/76 године са одличним успехом у Београду.
По завршетку средње школе, тј. од 1976. до 1981. године радио је у ПК “Београд”. Школске 1981/82. године као стипендиста Општине Палилула уписао се на Пољопривредни факултет – Земун, на коме је дипломирао 27. 11. 1985. године, тј. у четворогодишњем року. За постигнуте резултате и успехе у току студија био је награђиван три пута од стране Универзитета у Београду као најбољи студент генерације. Магистарску тезу одбранио је 13. 07. 1989. године.
Проф. др Веско Драшковић је професор физичке културе. Рођен је у Колашину 1959. године. Још као дечаку отац Драгомир, професор хемије и биологије, пренео му је љубав према науци о кретању, што је утицало на то да 1978. године упише Факултет за физичку културу, Универзитета у Београду, где је 1983. године дипломирао.
Четири године касније као професор физичке културе основао је Студио Но. 1, први студио за спорт, рекреацију, физичку културу, који је 2013. године прерастао у “Вежбање и здравље 3мд д.о.о”.
Рођен је у Попинцима (Срем), 23. септембра 1935. године. 1962. је дипломирао на Медицинском факултету у Београду.
На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1971. године под насловом “Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија” и био биран у сва наставна звања укључујући и избор 1985. за редовног професора за научну област биохемија. Од 1982. године руководилац је Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду и шеф Катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду све до пензионисања 2002. године.
Истраживачки рад му се одвија у области целуларне енергетике и метаболизма.
Рођен је у Београду 29. јуна 1951. где је завршио основну школу „Синиша Николајевић“ а потом Осму (садашњу Трећу) београдску гимназију.
Завршио је студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду где је дипломирао 1975, магистрирао 1980. и докторирао 1984. Једно време је радио Институту „Михајло Пупин“ у лабораторији за рачунарску технику (1975-1977) и у Војнотехничком институту у лабораторији за управљење и вођење (1977-1981). 1981. године је почео да ради на факултету као асистент.
Члан је Катедре за Аутоматско Управљање (за Сигнале и Системе) на Електротехничком факултету.
ОБРАЗОВАЊЕ:
• Дипломирани физикохемичар 1972. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Магистар физичке хемије 1975. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Доктор физичке хемије 1981. ПМФ – Београд, Физичка хемија
ЗАПОСЛЕЊА:
• 2009 – Декан Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду
• 1995 – Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду (шеф Катедре за радиохемију и нуклеарну хемију)
• 1979/1980 – Гостујући истраживач на Калифорнијском универзитету у Берклију – САД (Университy оф Цалифорниа – Беркелеy)
Миодраг Ђукановић је рођен 1951. године на Цетињу. Основну школу завршио је у родном месту, а затим се 1964. године преселио у Београд са породицом, где уписује 11-ту београдску гимназију. Гимназију је завршио 1969. године и исте године уписује Правни факултет Универзитета у Београду, на ком је дипломирао 1974. године.
Радно искуство
2014 – 2018 Председник Јавнобележничке коморе Србије и нотар
2004 – 2014 Адвокат
Проф. др Владимир Копривица рођен је 5.12.1952. године у Врбасу где је завршио основну школу и гимназију. Факултет физичке културе је завршио у Београду. На факултету је завршио и магистарске студије са просеком 10, магистрирао и докторирао. Од 1976. године ради на предметима Теорија спортског тренинга, Методика спортског тренинга, Основе спортског тренинга, Елементарне игре и Шах.
У два наврата, школске 1982/83. и 1986/87. године боравио је на стручном усавршавању у Москви код чувеног професора светског гласа, Л.П. Матвејева.
На Факултету је био продекан за наставу, а потом и декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Слободан Покрајац, редовни професор Машинског факултета у пензији, рођен је 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици, Хрватска.
Основну школу завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао децембра 1973. године. На истом факултету је магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. године.
На МФ је радио све до одласка у пензију, октобра 2016. Јула 1974. изабран за асистента-приправника на Катедри за организацију рада сада Катедра за индустријско инжењерство.
Тодоровић М. Марко рођен је 15. октобра 1947. године у селу Трбушцу, општина Владимирци. Вишу и високу школску спрему стекао је на Технолошком факултету у Тузли, док је магистарску и докторску дисертацију од бранио на Технолошком факултету у Загребу. У доктора техничких наука из подручја хемијског инжењерства промовисан је 1988. године. Од 1975. године радио је на месту професора Хемије и Познавање робе са хемијом и технологијом, у Образовном центру за економске кадрове у Шапцу, а од 1979. као сарадник до 1/3 радног времена на Вишој школи усмереног образовања у Ваљеву за предмете Наука о исхрани и Познавање робе (1979–1990).
Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, у Задарској улици, као син јединац у чиновничкој породици. Прва два разреда основне школе завршио је у ОШ „Краљ Петар Први”, у истоименој улици, а друга два разреда у ОШ „Краљ Александар I”, у Дечанској улици.
Након основне, уписао је Другу мушку гимназију, која се налазила на месту данашње зграде Политике. Гимназија је срушена до темеља за време априлског бомбардовања 1941. године.
Обрад Станојевић (српска ћирилица: Обрад Станојевић; 28. март 1934 – 23. новембар 2011[1]) је био професор емеритус и бивши декан Правног факултета Универзитета у Београду, Србија. Био је реномирани стручњак за римско право, упоредно право, грађанско право и међународно право, и много је писао из ових области. Станојевић је био члан међународног саветодавног одбора Правног факултета Универзитета Лојола у Њу Орлеансу и повезан је са овим правним факултетом од 1990. године, када га је посетио као Фулбрајтов стипендиста. области. Индије.
Рођен је у селу Равње у Мачви, од оца Растка, трговца, и мајке Јелене.[2] Основну школу и гимназију је завршио у Руми. Током Другог светског рата био је на Сремском фронту као војник.[3] Студирао је у Београду, а упоредну и француску књижевност студирао је на Сорбони. Докторирао је 1957. у Стразбуру, а француски државни докторат је стекао у Бордоу. Био је редовни члан Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу. Био је председник Српског народног покрета „Светозар Милетић“.[4]
Уплате можете извршити на рачун удружења са сврхом уплате донација за пројекат.
Прималац: Центар за размену знања у земљи и иностранству, Димитрија Туцовића 54 Београд
Сврха уплате: Донација за пројекат…
Жиро рачун: 205-0000000260197-56